Општински одбор СНС Савски Венац жели да се појединим деловима и улицама Београда врати некадашњи значај.

Узалуд прича и пројекат градске власти о београдизацији Београда кад се, из дана у дан, Балканска улица и њена околина све више урушавају. Много тога што је представљало имиџ Београда нестало је. Али, не само због приче да га је појео дух времена, већ и због неодговорног и ноншалантног понашања градске власти која баш и није учинила много како би задржала и вратила сјај некадашњег Београда.

Mирисала је на свилене бомбоне и ћетен алву, одзвањала од пенджетираних ципела по калдрми, у њој су се точили клалер и кабеза, наручивала одела по последнјој моди, куповали шешири, поправљали кишобрани, плеле корпе, из излога фотографских радњи смешили су се младенци, да би се само пар метара даље, поправљали олуци, казани или се трговало и на мало и на велико. Балканска улица била је надалеко чувена по занаталијама са подужом породичном традицијом. Данас, нажалост, можемо само да кажемо  – била. Много тога што је представљало имиџ Београда, па и Балканске улице, нестало је. Али, не само због приче да га је појео дух времена, већ и због неодговорног и ноншалантног понашања градске власти која баш и није учинила много како би задржала и вратила сјај некадашњег Београда.

Попут нестанка чувених српских кафана на чијим местима данас можете да се освежите разним шампонима и дезодорансима из новониклих продавница, и из Балканске улице је одлепршао шмек који је Београд  некад имао. Џаба прича и пројекат градске власти о београдизацији Београда кад се, из дана у дан, Балканска улица и њена околина све више урушавају, чак се стиче и утисак да се то намерно ради. Или, можда, неки од актуелних градских челника, заправо, не знају које су то културне знаменитости давале посебност Београду, а који занати били специфични баш за Балканску.

Све су то разлози да Општински одбор Српске напредне странке Caвски Венац пројекту тзв. београдизације Београда приступи другачије – за почетак, можда, да сам пројекат преименује а, потом, и да иницира неке новине или  освежи већ постојеће идеје.  Сетимо се да су Министарство трговине и услуга и Етнографски музеј пре две године осмислили пројекат очувања и унапређења старих заната. Направљен је каталог старих заната, отворена продавница и организовано неколико изложби. Али, на томе се стало. Општимски одбор СНС Савски Венац сматра да би, упркос свим проблемима, већ следеће године требало урадити кластер старих заната.

Треба да се вратимо старим вредностима, јер „коме вашар капу купује, тај ће ићи гологлав” поручује један капаџија који ради у капаџијској радњи „Раде“ у Балканској улици. Шешири, капе, цилиндри, различитих величина и облика који се појављују на главама глумаца у серијама „Рањени орао“, „Село гори, а баба се чешља“, „Мој рођак са села“ , као и у позоришним представама „Маратонци“, „Чикаго“ и могим другим, направљени су, управо, „Код Радета“, специјализованој радњи која постоји још од 1950. године.

Укинуте таксе за старе предузетнике из Балканске улице значиће неки динар више у џепу, али им сигурно неће вратити стари сјај. У Балканској улици је данас „преживела“ још понека занатска радња, ту се налазе два недовољно искоришћена и употребљива тржна центра и подземни пролаз чији изглед не указује баш на довродошлицу. Као један од проблема, неки од власника радњи наводе и осветлење, за које кажу да је „шлаг на торту“ атмосфери у Балканској улици. Модерна светла на новим радњама, примећују, светле кад хоће, а не када треба. Пола улице прекривено је старом калдрмом, преко друге половине пресвучем је асфалт.С једне стране два новоизграђена хотела и стриптиз бар, са друге стари излози. Све је то далеко од обећња градске власти о београдизацији Београда и покушаја да данашња Балканса буде она права. А да би овај крај опстао као трговачко-занатски симбол Београда  неопходан је много озбиљнији ангажман од оног који су показале Демократска странка и њен председник, указује Општински одбор СНС Савски Венац.

Да ли је, рецимо, било тешко да се парку у близини главне Аутобуске станице, иначе познатом по ноћном окупљању дама сумњивог морала, врати право име- парк Луке Ћеловића. Општински одбор СНС Савски Венац верује да би се едукацијом младих, деловањем преко средстава јавног информисанја могло постићи да се изворно име парка одомаћи код житеља Беорада. Овај зелени простор требало би да буде и под будним оком комуналне полиције. На углу Краљице Наталије и Балканске улице било би пожељно да се уклони ружна приватна чесма која не ради и постави нова, лепша, са водом за пиће.

Називи улица сад и некад

•Карађорђева: Тефтедарска (по Тефтедарској џамији); Цигански сокак, Бањалучка (по Бањалучкој капији назив из времена аустријске владавине до1872.), oд 1872. дo 1906. Део улице од Калемегдана до Црногорске назван је Савска, од Цногорске до Краљевића Марка – Мајданска, a део од Краљевића Марка до Железничке станице – Моравска.

•Балканска: први пут улица је тако названа 15. марта 1872. док је део Адмирала Гепрата до Немањине улице носио назив Пиварска, по великој пивари која се налазила на данашњој раскрсници Балканске, Адмирала Гепрата и Гаврила Принципа. Пиварска улица постала је део Балканске улице решењем из 1896. тако да је Балканска улица једна од малог броја београдских улица која није никада мењала назив.

•Гаврила Принципа: oд 1872. дo 1896. Звана Савамалска; oд 1896. дo 1946. Босанска

•Слободана Пенезића Крцуна: Савска улица (назив од 1872. – у то време спајала Параносов хан, данас хотел Бристол, с Мостаром); Моравска од 1895; oд 1930. дo 1945. Штросмајерова, a затим поново Савска.

Савамала

Савамахала је спаљена 1739. приликом повлачења Аустријанаца, a насељавање је поново почело 1820. ван шанца који је затварао боградску варош. Савамала је некада захватала простор од данашње Карађорђеве улице до почетка Аде Циганлије, дуж Циганске баре, касније назване Бара Венеција , од улице Краља Милана до Немањине и од Теразија ка Савској падини.

Готово сто година стара идеја о измештању Главне железничке станице, подгрејана је почецима изградње станице у Прокопу, чиме је наново актуелизована и идеја о „Вароши на води“ у тзв. Савском амфитетру, добрано подгрејана пројектима који су у том смислу крајем осамдесетих година рађени на иницијативу САНУ, да би суморне деведесете све то гурнуле у други план.

Иницијативу општинског одбора  Савски венац Српске напредне странке и скретање пажње на овај део Београда као и на пројект о „Вароши на води“  у том смислу, треба гледати као на апел и вапај за спас од грађевинске инвеститорске стихије, те да се урбанистички реши и испланира до тренутка сад већ извесног одласка железнице из овог дела Београда.